Vrteći se od jutra do mraka, pa i noću, dok spavamo, u začaranom krugu obaveza i odgovornosti osećamo kako se napetost i stres u nama gomila i kako osećaj praznine i besmisla raste. Mudri su oni koji umeju da zastanu, da se isključe, da odvoje vreme za sebe. Još su mudriji oni koji to vreme odvoje da se iznutra nahrane, da povrate unutrašnju ravnotežu i mir, da tragaju za još više mira i radosti, za dubljim smislom života. Duhovni tragalac čezne za trajnim mirom, za okeanom mira, tako beskrajnim i dubokim da ga ni jedna spoljašnja oluja ne može poremetiti. Bez obzira koliko veliki bili talasi na površini naših života, u dubini našeg bića – mir i tišina… kada se umirimo i zaronimo u sebe vidimo da je to ono za čim svi tragamo.

Pitanje: Kako možemo pronaći trajni mir?     

Šri Činmoj: Moja prva pesma na engleskom počinje ovako:

„More mira i radosti i svetlosti

Znam da je izvan mog domašaja.”

Skoro svaki tragalac u praskozorju svog duhovnog života oseća da mu je mir nedostižan. Um nas uvek ometa. Um nas neprestano vodi sa jednog mesta na drugo, od jednog predmeta do drugog, u unutrašnjem svetu i u spoljašnjem svetu. Ali doći će dan kad ćemo u svom unutrašnjem životu osetiti da ne može postojati ništa vredno postizanja osim mira.

Mir je taj koji deluje i u unutrašnjem svetu i u spoljašnjem svetu u životu tragaoca. Na kraju će doći dan kada se tragalac ne može odvojiti od mira. On sada vapi za mirom. Nema mira ni ovde, ni tamo ni bilo gde. Ali kako uspinjući plamen težnje u njemu dobije priliku da dosegne najviše, unutrašnji mir počinje da funkcioniše najintenzivnije i najsnažnije u njemu. Onda, jednog dana, on primećuje da boravi u moru mira; da se nikada ne može odvojiti od mira. Njegovo postojanje, unutrašnje i spoljašnje, preplavljeno je mirom. Za to iskustvo potrebna nam je težnja. Težnja je ključna.

Šri Činmoj, Savršenstvo i prevazilaženje, Agni Press, 1977