Deset osnovnih saveta za meditaciju:

1. Individualna meditacija: bolje je da svoju individualnu dnevnu meditaciju radite sami. Izuzetak bi bio ako vaš partner takođe meditira koristeći iste tehnike.

 

2. Grupna meditacija: ako imate priliku da meditirate sa grupom jednom nedeljno, ovo će vam definitivno dati inspiraciju i dodati snagu vašoj individualnoj meditaciji.

 

3. Mirisni štapići: njihov miris pročišćava vazduh koji udišemo i stvara suptilnu i inspirativnu atmosferu. Postoje vrste mirisnih štapića koje su bezdimne, kao što postoje i esencijalna ulja koja imaju isto dejstvo.

 

4. Držanje kičme uspravno: važno je da kičma bude uspravna, a telo opušteno i udobno. Ako vam je neprijatno, telo će stalno menjati svoj položaj. Dozvolite svom unutrašnjem biću da vas odvede u udoban položaj, a zatim ga zadržite. Nije preporučljivo meditirati ležeći jer to podstiče svest spavanja.

 

5. Fizičke vežbe: Ako se osećate nemirno pre meditacije, možda će vam biti od pomoći da uradite neke vežbe hatha joge da biste smirili um. Inače je bolje da vežbate posle meditacije.

 

6. Meditacija otvorenih očiju: u početku je teško održati budnost dok meditirate sve vreme sa zatvorenim očima. Najbolje je da izaberete spoljašnji objekat na koji ćete se koncentrisati — cvet ili plamen sveće, na primer — i držati oči otvorene i opuštene u delu vaše meditacije. Na ovaj način fokusirate svoju svesnost i na fizički i na unutrašnji nivo.

 

7. Najbolje vreme i trajanje meditacije: Najbolje vreme za meditaciju je rano ujutro kada dan počinje. Dužina meditacije zavisi od toga koliko dugo možemo održati snagu naše koncentracije. Za početnike to je obično 15-20 minuta.

 

8. Mesto za meditaciju: dobro je imati posebno mesto za meditaciju u svom domu, kao što je ugao sobe, gde možete staviti jastuk za meditaciju, sveću ili cvet i upaliti mirisni štapić.

 

9. Muzika: prava vrsta muzike — muzika koja podiže našu svest — može pomoći u stvaranju pozitivnog okruženja za meditaciju. Ako vas uznemirava buka u okruženju ili nemate posebno mirno mesto za meditaciju, puštanje muzike definitivno može biti od pomoći.

 

10. Jelo: najbolje je meditirati na prazan stomak, ili dva sata nakon jela. Telo ima hiljade suptilnih nerava koji postaju teški nakon jela. Ovi suptilni nervi prenose energiju meditacije, i ne mogu da funkcionišu kada hrana utiče na njih.

 

Vežbe meditacije

 Pronađite mirno, udobno mesto za meditaciju. Dok isprobavate ove vežbe, trebalo bi da držite kičmu uspravno, a telo opušteno. Dobro je sedeti na stolici ili na podu na jastuku ili stoličici za meditaciju.

 

Pravilno disanje: Prva faza ulaska u meditaciju je kontrola daha. Trudimo se da udišemo što je moguće sporije i tiše. Kada naučimo da kontrolišemo dah, onda koristimo dah da razvijemo moć koncentracije.

Kontrola daha čini osnovu dobre meditacije. Koristimo dah da uklonimo neke od prepreka koje blokiraju našu sposobnost meditacije i da izgradimo čvrstu platformu za razvoj intenziteta naše koncentracije.

Koncentracija: Koncentracija znači unutrašnju svesnost i budnost. Svuda oko nas postoje sile – strah, sumnja, briga i tako dalje – i kada naučimo kako da se koncentrišemo, veoma je teško tim neprijateljskim silama da uđu u nas. Kada se koncentrišemo, fokusiramo našu pažnju na jednu određenu stvar. Osećamo snagu koncentracije koja dolazi iz srca, a zatim se penje do trećeg oka. Sa snagom svetlosti unutar naše koncentracije ulazimo u objekat koncentracije i identifikujemo se sa njim.

 

Meditacija: Kada meditiramo, širimo se. Meditacija je kao odlazak na dno mora, gde je sve mirno i spokojno. Na površini može biti mnoštvo talasa, ali na more u dubini to ne utiče. U svojim najdubljim dubinama, more je potpuno tiho. Kada počnemo da meditiramo, prvo pokušavamo da dođemo do sopstvenog unutrašnjeg postojanja, našeg istinskog postojanja – dna mora. Tada, kada talasi dolaze iz spoljašnjeg sveta, na nas to ne utiče jer je u nama čvrst mir. Misli nas ne mogu dodirnuti, jer je naš um sav mir, sva tišina, sve jedinstvo.

 

Vežba 1: Prečišćavanje daha

Kada udišete, pokušajte da osetite da unosite u svoje telo mir, beskonačni mir. Suprotnost miru je nemir. Kada izdišete, pokušajte da osetite da izbacujete nemir iz sebe i nemir koji vidite svuda oko sebe. Kada dišete na ovaj način, videćete da vas nemir napušta.

Nakon što ovo vežbate nekoliko puta, pokušajte da osetite da udišete moć i ogromnu kosmičku energiju iz univerzuma. Osetite da ne postoji nijedno mesto u vašem telu koje nije ispunjeno protokom kosmičke energije. A kada izdahnete, osetite da sav vaš strah i sve smeće u vama izlazi iz vašeg tela.

Nakon što ovo uradite nekoliko puta, osetite da je ono što udišete radost, beskonačna radost, a ono što izdišete je tuga, patnja i melanholija.

 

Vežba 2: Usporavanje daha

Pokušajte da udišete što je moguće sporije i tiše. Tada ćete videti da će vaša meditacija biti duboka i da će vaš um biti veoma miran i tih.

Zatim zamislite nešto veoma ogromno, mirno i tiho. Kada počnete da meditirate, osetite da je u vama ogroman okean i da ste zaronili do dna, gde je sve spokoj. Ako možete da se identifikujete sa ovim ogromnim okeanom, sa ovom poplavom mira, onda će vam biti izuzetno lako da meditirate.

 

Vežba 3: Muzika i dah

Najbolji način da postanete jedno sa duhovnom muzikom jeste da imate čvrsto unutrašnje uverenje da dok udišete, dah odmah ulazi direktno u vašu dušu. A sa dahom, morate osetiti da Univerzalna Svest, božanska Realnost, božanska Istina takođe ulaze. Zatim, kada izdišete, pokušajte da osetite da izdišete neznanje koje prekriva vašu dušu. Osetite da se veo neznanja podiže i odbacuje. Ako ovo možete svesno da zamislite i osetite, to je najbolji način da postanete jedno sa duševnom muzikom.

( Odlomci iz spisa Šri Činmoja )

 

Meditacija je svačije rođenjem dato pravo.

U meditaciji mi uspostavljamo svoje jedinstvo sa celim svetom,

I celo naše biće je preplavljeno mirom.

Šri Činmoj, Sedamdeset sedam hiljada stabala služenja, 15. deo, Agni Press, 1999.