Ovaj svet je samo jedna porodica. Ti si moja sestra; Ja sam tvoj brat. Ceo svet je velika porodica i sastoji se od naše braće i sestara. Svaki pojedinac u ovoj porodici ima nešto jedinstveno da doprinese svetu u celini. Možemo svi zajedno da živimo u miru ili možemo da se svađamo i da se borimo i da vodimo ratove.

Dakle, ovaj naš svet ima dva izbora: jedan je uspostavljanje prijateljstva, bratstva i jedinstva. Drugi je pokušaj da se osvoje ili unište drugi. Kada usvojimo ovaj pristup, na kraju, uništavamo sami sebe.

Ono što mi, kao ljudska bića, zapravo želimo je radost, sreća i zadovoljstvo. Ove kvalitete možemo steći samo ujedinjavajući se sa drugim ljudskim bićima. Ta ljudska bića nisu ništa drugo do produžetak naše sopstvene stvarnosti. Kada uspostavimo svoje jedinstvo sa ostatkom svetske porodice, dobijamo radost i ta radost traje zauvek. Ali kada nekoga osvojimo upotrebom superiorne snage i moći, milom ili silom, ne možemo dobiti trajnu radost.

Jedan pristup je potpuno ispravan: uspostavljanje jedinstva sa čitavom svetskom porodicom. Drugi pristup je pevanje pesme o nadmoći. Osećamo da moramo da dokažemo da smo jači od nekog drugog, ili da svet mora da zna da smo mi jači. Taj pristup je pogrešan. Samo kroz ujedinjenje dobijamo radost; ne podelom.

Kada se proširimo, kada raširimo svoja krila i prigrlimo ceo svet kao svoj, svoj sopstveni, kada budemo voleli Majku Prirodu, tada će radost koju dobijamo biti večna. I ova radost ima u sebi slatkoću, ogromnu slatkoću. Mi čeznemo za ovom radošću, radošću stvaranja.

Šri Činmoj, Razgovori sa Šri Činmojem, Agni Press, 2007.